U Branje Uvek smo bili uz ono za šta smo verovali da su „sindikati“., Provizije i Ugt. Došli su kod nas, Namjestili su nam cijeli izborni reket, nismo morali ni o čemu da brinemo. Da, zaista, kada je trebalo pregovarati u Komitetu ili kada je kompanija prekoračila svoje zloupotrebe sa nekim od radnika pa su im bili potrebni savjeti i podrška kako bi se borili protiv toga, Odgovor je bio "to je ono što jeste.", zakon je takav, "ne može više da se uradi". Zamislite bijes i bespomoćnost koje je izazvalo u timu.: trpeti nepravde, ne znajući kako se suočiti s njima i tjerati vas da vas vaši navodni branioci ignorišu jer "to je ono što jeste".

Onda smo to čuli iz Grifolsovih laboratorija, umorni od istog, masovno su se pridružili sindikatu zvanom CGT, da su nam uvijek govorili da su revolucionari "oni zatvaraju firme", a sada im je išlo mnogo bolje. Ono što su radili i što su tražili je ono što su sami radnici odlučili., vaya.

Tako da, Neki od nas su otišli na lokaciju Mollet del Vallès.

Isprva je dalo rak, prijateljski ali direktni ljudi. Nisu nam baš obećali zlatno nebo, a obećali su nam da će nas pratiti i pomoći., ali da smo mi morali biti svjesni svojih prava i naučiti ih tražiti. Ne morate znati mnogo o zakonima, da su zakoni tamo napisani da se koriste kada je potrebno. I moći ići dalje.

Prvi dan je možda trebalo da se ne vrati. ali smo se vratili.

I oni su nam pomogli, wow pomogli su nam, ali su na nas prenijeli i odgovornost odlučivanja i po prvi put suvereno autonomne.. A za to je potreban trud, čak i boli. Ali kada se jednom oslobodite korzeta klijentelističke zavisnosti, letiš, osjećaš se hrabro, usuđuješ se da otvoreno opravdaš ono što bi trebalo da bude tvoje po pravu i što nije milostinja ili mrvice od zaštitnika. To se zove jasno vidjeti..

I prekinuli smo naše lance sa kolaboracionističkim sindikatima sa kompanijama: Na sindikalnim izborima nastupamo kao sami, sa kolegama iz CGT-a.

i dan 23 novembra glasamo. Emocija je bila odlična. Iscrpljen odrađenim pripremnim radom, prvi put sami, uzbuđenje zbog potencijalne podrške (o ne) naših sopstvenih pratilaca u procesu emancipacije, strah od pokazivanja lica i ako izgubimo biće posljedica.

ali mi pobeđujemo. Ponekad glad za slobodom privlači i pticu koja udobno živi u kavezu.. Neobuzdana euforija. Magic. U početku nismo vjerovali.

Sada je vrijeme da čvrsto zakoračimo i započnemo težak zadatak zaštite prava koja su nam stizala tokom svih ovih godina. borbe s bikovima kompanija uz neprocjenjivu saradnju "sindikalnih savjetnika" sindikalne uprave. ALI SADA ĆEMO TO UČINITI, UNITED, BEZ POSREDNIKA.

U ovoj borbi sve smo bile žene, naših 25N protiv korporativnog patrijarhata.

Veliki zahvalan zagrljaj kolegama iz CGT-a Vallès Oriental, svi radnici takođe.

Naša mala i skromna revolucija, ali naše.