Danas smo imali zadovoljstvo podijeliti ovaj dokumentarac o anarhističkoj i feminističkoj organizaciji «Slobodne žene», izraz vremena kada se sve moglo izgraditi, primjer ne samo u našem društvu, ali primjer za cijeli svijet.
Za one koji nisu mogli doći, ovdje vam ostavljamo kompletan dokumentarac (onemogući titlove na portugalskom / talijanski).
Nakon dokumentarca imali smo zanimljivu i bogatu debatu uz asistenciju 20 kolegama koji su negovali pokrenutu temu, iz istorijske perspektive u situaciji socijalne revolucije, kao i iz trenutne perspektive, iz svakodnevnog, analizirajući sve što je postignuto i šta još treba osvojiti za toliko željenu rodnu ravnopravnost.
Evo foto galerije uzorka, koji će ostati otvoren do ponedjeljka 25 jula, i neke fotografije sa prezentacije danas popodne u Can Borrell-u.
Bilo mi je zadovoljstvo, veoma bogato gledanje i debatu za sve prisutne.
CGT Vallès Oriental
Slobodne žene - 80 godišnjice socijalne revolucije
U okviru obilježavanja 80. godišnjice Socijalne revolucije, TO JE Utorak 19 jula u 18:00 h, u gradskom centru Can Borrell, imamo prezentaciju izložbe «Slobodne žene», i projekcija dokumentarnog filma «nesalomljiv: priča o slobodnim ženama». U nastavku prenosimo prezentaciju filma.
“Slobodne žene su bile autonomna organizacija, stranih strukturama bilo kojeg organa libertarijanskog pokreta. Ne odričući se svojih anarhističkih korijena, prakticirali su radnički feminizam. Oni su sebi postavili cilj da pripreme žene da budu u stanju da učestvuju u prvom licu libertarijanske revolucije. Naime, hteli su da obučavaju žene, koji su patili od visoke stope nepismenosti i privlače ih libertarijanskom pokretu. Morali su se boriti protiv kulture s dubokim katoličkim korijenima i, najbolnije, protiv ravnodušnosti kada ne prezirem njihove kolege libertarijance. Uprkos tome što ima više od 20.000 povezani samo u republičkoj zoni, nikada nisu primljeni kao sastavni dio Generalnog vijeća Libertarijanskog pokreta. Ovim dokumentarcem pokušali smo da saznamo šta oni misle, Kakav je bio njihov politički pristup i kako su obavljali svoj posao?.
Da bismo to postigli, intervjuisali smo dva direktna protagonista ove priče, Conchita Liaño i Sara Berenguer. Obojica su aktivno učestvovali na liniji fronta u slavnim julskim danima 36. Obojica sa značajnim političkim i ljudskim prtljagom.”
Svi ste pozvani ovog utorka na Can Borrel!
CGT Vallès Oriental
Kada: Utorak 19 jula, 18:00 h
Gdje: Civic Center Can Borrell, Avenue de Rivoli, 38, Mollet del Vallès
Prvi od komemorativnih dana 80 godišnjica socijalne revolucije.
Sjajno !! Izložba… 26 paneli koji nam govore o slobodarskom pokretu, the AIT, self management, anarhosindikalizam i slobodarski komunizam između ostalih.
Zatim je prikazan dokumentarni film “Kolektivna ekonomija” što pokazuje kako je u prvim mjesecima španskog građanskog rata, u Kataloniji radnici, nakon zaustavljanja puča, preuzeo kompanije, bili su kolektivizovani, smanjili radne centre i poboljšali njihove objekte i mehanizaciju, poboljšanje produktivnosti i kvaliteta onoga što se proizvodi, ujednačavanje plata, uvođenje porodične plate u nekim kompanijama, iako se najviše dešava smanjenje razlika između profesionalnih kategorija, Za radnike koji nisu mogli da rade garantuje se medicinska pomoć i plata slična ili jednaka aktivnom radniku, odlazak u penziju sa 60 godina sa platom između 50 i 85%, nezaposlenost se smanjuje otvaranjem novih radnih mjesta i skraćenjem radnog dana… ono što je postalo vrlo jasno je da je posao koji je imao, morao biti distribuiran. Na primjer, u kolektiviziranim berbernicama smjena od 8 sati zamjenjuje se s dvije 6 sati i po dnevno, a u Tekstilnoj industriji Badalona radni dan je smanjen na 32 sata sedmično.
Cijena najma je snižena, povećavaju se javne emisije (kina, pozorišta…), stvaraju se škole, centri za obuku radnika, biblioteke, časopisi, sistem vodosnabdijevanja je poboljšan, onaj sa svetlom, transporti, komunikacije i snižene su cijene svih usluga.
To je ekonomija u službi građana, bez gazda i gospodara i van bilo koje vlasti, na način kojim se samostalno upravlja.
Ovo su godine u kojima je Katalonija bez sumnje najnezavisnija u čitavoj svojoj istoriji, ima svoju policiju, Tvoja vojska, ima sve...do maja 37 koji je pod kontrolom centralne vlade.
To također pokazuje kako iz vlade koju je vodio socijalist Largo Caballero, a kasnije Huan Negrin, plašeći se društvenih i ekonomskih transformacija u Kataloniji, bojkotovati ceo proces, nisu želeli da kolektivizacija funkcioniše. Također su se bojali da će većina unionističkog naroda Katalonije imati moć oružja
Na jednoj strani su bili CNT, FAI i POUM, pristalice kolektivizacija, a s druge strane UGT (koji su učestvovali u kolektivizacijama), PSUC, Lijevi republikanci, Vlada Generalitara na čelu s Lluisom Companysom i centralna vlada koja je bojkotirala cijeli proces sve dok nije uništen.
Na kraju, Jordi Viader nam je govorio o socijaliziranoj mljekarskoj industriji, o tome kako je izvršena njegova kolektivizacija, nadogradnje mašina, instalacije, ujedinjenja mljekarske industrije i dao nam nekoliko fotografija na tu temu…
možete vidjeti sve (minus dokumentarni film) u ovom videu.
Drugovi, pratioci,
su ispunjeni 80 letnjih godina 1936, kada su radničke i narodne klase izašle na ulice da zaustave državni udar i započnu buran proces: socijalna revolucija.
Za nekoliko mjeseci postignut je ogroman društveni napredak kao nikada prije u istoriji čovječanstva: kolektivizacija industrije i sela, sekularnog i libertarijanskog obrazovanja, učešće ljudi u svim oblastima odlučivanja, aktivna i ravnopravna uloga žena u ekonomskoj aktivnosti i radikalnoj transformaciji društva.
anarhija snova, ali i krivotvorena, počelo je…
danas kao juče, 80 godine kasnije, iz CGT sindikata nastavljamo da se svakodnevno borimo na našim radnim mjestima, na ulicama i trgovima, kako u susjedstvu tako i na društvenim mrežama, u školama i na univerzitetima, na svim prostorima gde kapitalistički sistem pokušava da nam oduzme dostojanstvo, našu slobodu, naš život slobodnih ljudi, autonomna i podržavajuća, naši društveni prostori toliko puta gaženi i toliko puta obnavljani. decenije su prošle, ali nastavljamo da se borimo, nastavljamo da sanjamo i gradimo svijet bez granica, oslobođeni tlačitelja i parazita, svijet jednakih i slobodnih ljudi.
Znamo način da se sećamo prošlosti: radimo to suočavajući se sa ovom tmurnom sadašnjošću, mi to radimo tvrdeći te iste libertarijanske principe, a mi to radimo sa ciljem da potpuno i globalno promijenimo naše društvo, za izgradnju egalitarnog društva, podržavajuća i slobodarska.
I ovom prilikom to radimo i iz kulture, od muzike koja pokreće naša tela i srca, iz istorije i sadašnjih ideja koje teku kao voda, od dijeljenja sa kolegama dobrih trenutaka ćaskanja i slobode.
CGT Vallès Oriental c / Francesc Macià 51, Mollet del Vallès
Gubitak: 93 593 1545 / 625 373332
email: cgt.mollet.vo@gmail.com Web / Facebook / cvrkut
———————————————————— PROGRAM
petak 15 jula – La Marineta Civic Center
18:00 Otvaranje izložbe “Socijalna revolucija”
18:30h dokumentarni film “Kolektivna ekonomija”
Sa Jordijem Viaderom, novinar i istoričar.
mars 19 jul – Can Borrell Civic Center
18:00h Otvaranje izložbe “Slobodne žene”.
dokumentarni film «Neukrotivi, Istorija slobodnih žena»
Četvrtak 21 jula – Can Pantiquet Civic Center
19:00h Predstavljanje knjige “Anarhija djeluje”
Sa svojim autorom Peterom Gelderloosom.
petak 22 Srpanj – Can Mulá Park
20:00h a 21:30h muzika iz „Scandol Jackson”
21:30h a 22:00h Izmjerio sam.
22:00h a 23:45 muzika "MUYAYO RIF-a"
En este verano se cumplen 80 años de cuando nuestra sociedad llevó a cabo la transformación soñada durante décadas: la Revolución Social libertaria.
Desde la CGT organizamos la celebración de éste 80º aniversario de la Revolución Social, no sólo como una recuperación de la memoria histórica que tanto necesitamos como sociedad, para entender el momento actual y para percibir hacia dónde vamos, sino también para ver que quienes tantas veces nos tratan de utópicos, soñadores de cosas imposibles, están equivocados, porque seguimos soñando y actuando para darlo vuelta todo, para que éste sistema capitalista termine de caer y entonces construir y consolidar una sociedad libertaria, abierta, igualitaria, una sociedad donde la prioridad vuelvan a ser las personas y no el mercado, donde las personas podamos desarrollarnos como seres libres y solidarios y donde la libertad social sea el parámetro y medida para todas las relaciones humanas.
El viernes de la próxima semana comenzamos las actividades, que podéis ver en este cartel y programa.
El próximomiércoles 18 maja, en l’Anònims de Granollers (c/ Ricomà, 57, Granollers), y con la colaboración de la CGT Vallès Oriental, se proyectará el vídeo documental«El tiempo de las cerezas. 1977-1979, eclosión libertaria», con la presencia deldirector y autordel mismo, Juan Felipe.
“El tiempo de las cerezas”, canción de amor convertida en himno de la Comuna de París, es una alegoría del eterno renacer de la vida y por ende de la “Idea”.
A principios de los 70 militantes de toda edad y condición se van organizando. De entre estos la familia libertaria aflora con fuerza, con mucha fuerza. Revistas, ateneos y otros grupos aparecen por doquier. También la CNT. El anarcosindicalismo se reconstruye y durante unos meses parece que va a recuperar la fuerza que tuvo en los años 30. Ipak, a finales de la década aparece desfondado, dividido y desorientado. ¿Qué ocurrió para que todo se desmoronara? Hemos hablado con protagonistas de esos días. Quienes quisieron, contestaron.
IÑAKI GARCÍA (Barcelona). Fundador de Virus editorial y dinamizador de El Local PEPE RIBAS (Barcelona). Escritor y fundador de la revista Ajoblanco ÁNGEL BOSQUED. Militante de la CGT de Catalunya y la Fundación Salvador Seguí MIKEL ORRANTIA “TAR” (Bilbo). Dinamizador de la revista y el colectivo Askatasuna ROSA MERINO (Madrid). Trabajadora de banca y militante de CGT PEPE MONCHO (Madrid). Colaborador de la Escuela Popular de la Prospe EMILI CORTAVITARTE (Barcelona). Militante de CGT de Catalunya y promotor de la iniciativa Embat JOSÉ MARCH BOU (Madrid). Secretario General de CNT tras el Congreso de Unificación (1984) MANEL AISA (Barcelona). Miembro del Ateneu Enciclopédic Popular PILAR HERRERO (Madrid). Militante libertaria y fundadora de la F. Aurora Intermitente ELOY MARTÍN (Madrid). Militante de CNT-AIT y de la Fundación Aurora Intermitente OCTAVIO ALBEROLA. Militante de JJLL (exilio) y de Defensa Interior de CNT CARLOS RAMOS (Madrid). Militante de CGT y de la Fundación Salvador Seguí de Madrid AURORA MOLINA (Asturias). Militante libertaria desde 1936 JOSÉ RAMÓN PALACIOS (Madrid). Pres. de de la Fundación Anselmo Lorenzo y ferroviario CNT-AIT JOSÉ MARI OLAIZOLA (Hernani). ExSecretario General de la CGT EDUARDO COLOMBO (París). Miembro de la CNT-Francia, antiguo miembro de la FORA. NACHO LAMATA (Barcelona). CNT-Joaquín Costa y librero de La Rosa de Foc
Acto de homenaje en recuerdo de la figura de Oriol Solé Sugranyes, luchador libertario y antifranquista del MIL, en el 40º aniversario de su asesinato.
Se realizó este pasado jueves 8 aprila, en l’Anònims de Granollers.
KURDISTAN: CONFEDERALISME DEMOCRÀTIC Vídeo debat i xerrada sobre la lluita del poble kurd, a càrrec de laPlataforma Azadí Exposició fotogràfica: “Per a que la llibertat no sigui només un desig”
(od 14 al 18 marta)nastavi čitati »
El Ayuntamiento de Madrid carga contra 2 artistas por una representación en la que se denunciaba precisamente la represión. Los Ayuntamientos del Cambio, que algo cambie para que todo siga igual.
En la tarde del 5 februar, dentro de las actividades del Carnaval de Tetuán, la compañíaTíteres desde Abajoha realizado un espectáculo titulado «La bruja y Don Cristóbal» en la Plaza de Las Palomas en el barrio de Tetuán de Madrid con la siguiente sinopsis:
«La Compañía Títeres desde Abajo revive a Don Cristóbal Polichinela, ese oscuro personaje de la tradición popular ibérica. En esta ocasión, Polichinela llegará a Tetuán para imponer su voluntad a base cachiporra. Ipak, también habitará en estas tierras una bruja que tiene la firme decisión de amar su libertad por encima de todo y no dejarse pisotear por ningún Don Cristóbal, por mucho poder que éste se arrogue».
Vídeo y Charla este viernes 15 od januara 2016, u 18:30 en la CGT Barcelona (Via Laietana 19, 9º planta) sobre el confederalismo democrático en el Kurdistán. Municipalismo sin estado.
Hoy, 20 novembra, recordamos al compañero Buenaventura Durruti, hombre de acción y luchador por la liberación total de la clase trabajadora y l@s oprimid@s del mundo. Por la Anarquía en todo su valor.
Buenaventura fue un ejemplo de perseverancia y lucha en todos los ámbitos y condiciones, enfrentando la represión del estado con audacia y coraje, firme en sus convicciones de un hombre y una mujer libres viviendo en un mundo libre, sin opresores ni oprimidos.
Compañero Durruti, seguimos la marca de tu huella!
“Llevamos un mundo nuevo en nuestros corazones. Ese mundo está creciendo en este instante.”
U okviru obilježavanja 80. godišnjice Socijalne revolucije, TO JE Utorak 19 jula u 18:00 h, u gradskom centru Can Borrell, imamo prezentaciju izložbe «Slobodne žene», i projekcija dokumentarnog filma «nesalomljiv: priča o slobodnim ženama». U nastavku prenosimo prezentaciju filma.
